Već  tijekom  doručka,  djeca  u  odgojnoj  skupini  nestrpljivo  su  počela  zapitkivati  kada  će  doći  Paula u vrtić, a  sve  zbog  najavljenog  dolaska njenog  djeda. Naime, proteklih  dana  kada  su  neke  naše  aktivnosti  bile  usmjerene  na  brigu  za  životinje  zimi, Paula  je napomenula da njen  djed  brine o šumskim životinjama: ” Moj  djed  Milan  je  lovac. On  hrani  srnice. Ja  sam  ih  jedanput  vidjela  dok  sam sa  djedom  nosila  hranu.” Lovro  je  na to  rekao : “Ja  kad  budem  veliki  isto  ću  biti  lovac. ” To  nam  je  bio  poticaj  da  djeda  Milana  pozovemo  u  vrtić i što  više  saznamo o lovcima  te na koje načine brinu  za  životinje. Kada  je  djed  Milan  napokon  stigao,  prvo  je pitanje  bilo : ” Kako  se  postaje  lovac ?”  Saznali  smo  da  lovac  može  biti  samo  onaj  tko  završi  školu,  nauči  mnogo  o  šumskim  životinjama  i  završi  obuku  za  korištenje  oružja,  tj. puške. Pokazalo se da su djeca  jako  osviještena  o  opasnostima  vezanim  uz  oružje. Eva  je  istaknula  da je njen tata isto lovac,  da  baš ne ide u lov,  ali ima  lovačko  odijelo. Djed  Milan  nam  je  objasnio  da  lovci  nose  lovačko  odijelo  koje  je  zelene  boje  jer mnogo borave u prirodi,  a  priroda je zelena.  Lovci  imaju  radno  i  svečano  odijelo. Djeca su  zamijetila da ima  nešto  neobično  oko  vrata. Objasnio  im je da je to  lovačka  kravata sa veprovim  zubom te  da mogu  nositi  ukrase  samo  od  onih  životinja  koje  ulove.  Edi  je  izjavio  kako  je  vidio  lovce  u  lovu  koji  su  imali  narančaste  prsluke,  a znao  je  i  zašto. Djed nam  je  pokazao fotografije sa hranilištima  za  životinje  koje sami  izrađuju.  Svaki  lovac  ima  dužnost  izraditi  jedno  hranilište. Saznali  smo  da  postoje  dvije  vrste  lovačkih  pasa: goniči  i  ptičari  koji  su  obučeni  tako  da životinje nanjuše i  potjeraju  ih, ili  “dignu”  ptice  u  zrak, ali  ih  ne  diraju. Vrijeme  sa  djedom  Milanom brzo je  prošlo. Dogovorili  smo da  ćemo  posjetiti lovački  dom te u živo vidjeti  hranilište  za  životinje.

Od  srca  zahvaljujemo  djedu  Milanu  Šoštariću  i  veselimo  se  ponovnom  susretu.

Ksenija Hrestak